Награда „Мирослав Антић“ уручена Ненаду Шапоњи

Награда „Мирослав Антић“ уручена Ненаду Шапоњи

 

Пети, последњи дан 11. Антићевих дана (16. марта 2018. године), обележила су три догађаја – програм „Боје и речи“ у ОШ „Петефи Шандор“, изложба скулптура Драгана Раденовића „Антић и његово добаˮ у Ликовном салону Културног центра Новог Сада и уручење песничке награде овогодишњем лауреату Ненаду Шапоњи у Свечаној сали Градске куће.

 

 

Изложба скулптура Драгана Раденовића под називом „Антић и његово доба” у Ликовном салону Културног центра Новог Сада трајаће до понедељка 19. марта. О Раденовићевим уметничким трагањима говорио је др Драшко Ређеп, а изложбу је отворио Далибор Рожић, члан Градског већа за културу.

Бард наше ликовне и књижевне критике др Драшко Ређеп рекао је да Раденовић несумњиво припада великом, моћном вајарском свету, а равницу доживљава као свој отворени студио,као изабрани завичај.

– Ово је изложба која ће надживети све наше неважне и успутне станице пролазности – рекао је Ређеп обавестивши публику да jе аутор изложбе одсутан јер се налази далеко, у Лаосу.

Раденовић је рођен 1951. у Сарајеву. После стечене докторске дисертације у Москви, предавао је на Кембриџу и Харварду. Излагао је у најзначајнијим културним метрополама и израдио је скулптуру највећег америчког филозофа Виларда Ван Ормана, затим глумице и принцезе Грејс Кели, револуционарног атлетичара Џона Келија и других. За његов рад велико интересовање показују и неке од најмоћнијих и најугледнијих личности на свету, попут Владимира Путина, Николе Саркозија и Јована Павла Другог.

Отварајући изложбу која садржи 12 скулптура, Далибор Рожић казао је да Раденовић својим уметничким опусом заслужује пажњу, јер су изложена дела резултат фасцинације добом у којем је живео и стварао Мика Антић.

– Организациони одбор који припрема „Антићеве дане” и ове године радио је добро, што потврђују програми у којима смо уживали протеклих дана. Зато желим да захвалим организатору Културном центру Новог Сада и да честитам на свим досадашњим постигнућима, јер њихови резултати уједно су и резултати Града Новог Сада – рекао је Рожић.

Рожић је најавио да ће кроз реализацију пројекта „Нови Сад 2021”, кроз стратегију културног развоја и двогодишњег акционог плана, као и израду петогодишњих стратешких планова установа културе, манифестација „Антићеви дани” имати прилику да оствари још већи напредак.

– Надам се да „Антићеви дани” неће трајати само пет дана, него да ћемо и пре и после манифестације имати програме у којима ћемо величати дело Мике Антића – рекао је Рожић, а потом је изложбу прогласио отвореном.

Вече под слоганом „Прва љубав” посвећено лауреату Награде „Мирослав Антић” Ненаду Шапоњи за збирку песама „Изгледам, дакле нисам”,приређено је у Градској кући, уз присуство бројних поштовалаца Мике Антића свих генерација. Почело је образложењем жирија овог престижног признања у чијем саставу су били: Марија Васић Каначки, др Драшко Ређеп и Бошко Сувајџић.

Пошто је прочитала одлуку жирија, Марија Васић Каначки казала је да једна од дивних Шапоњиних метафора говори о човековој тежњи да види невидљиве границе и појаве света.

Уз честитку лауреату на изузетној збирци, Бошко Сувајџић казао је да је реч о стиховима који преиспитују човеково постојање, баве се стварима душе и бивства и стављају их у однос „имати – немати” и „постојати – не постојати”. Самим тим, закључио је Сувајџић, Шапоњина поезија је веома блиска Антићевој.

Др Драшко Ређеп у надахнутој беседи рекао је да у Шапоњином стиху „његове обе руке разговарају” и то у традицији новосадског модерног мисаоног круга. Ређеп је, затим, нагласио да је та мисаона структура била унеколико скрајнута, а код Шапоње се појавила на потпуно другачији начин, супериорно.

Антићеву награду Ненаду Шапоњи уручио је председник Скупштине Града Новог Сада Здравко Јелушић, истакавши да је реч о једном од најважнијих признања које додељује Град Нови Сад.

Захваливши говорницима на пригодним и похвалним беседама, Ненад Шапоња је рекао да му је велика част што се вечерас налази у улози добитника Антићеве награде, уз шаљиву опаску да се, слушајући све те лепе речи упућене њему, на тренутке питао – о коме је заправо овде реч.

            – С Миком Антићем сам се „дружио” од своје друге године када ми је отац мало говорио о Марку Краљевићу и Муси Кесеџији, а мало друге стихове за које сам тек касније схватио да су Микини. Његове књиге су откривале деци цео свет. Антић је без сумње наш највољенији песник, песник срца који веома добро кореспондира са свима нама – рекао је Шапоња не скривајући своју радост што је у његовим рукама „награда која није поткупљива”.

На крају вечери, Јован Беара је евоцирао успомене и анегдоте о дружењу са својим некадашњим комшијом Миком Антићем, а у музичком делу програма под називом „Певамо Антића” Дуо браћа Крстић свирао је на гитарама. Реситалом о првој љубави у продукцији дечје позоришне групе „Шмиранти” и у режији Бошка Петрова, затворени су 11. „Антићеви дани”.