Једном приликом Антић је сличну мисао изразио говорећи: „Моје песме нису песме него писма свакоме од вас. Оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви да се откључају врата иза којих нека поезија већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи“
Микини стихови су у срцима читалаца свих узраста
Последњег дана овогодишње манифестације „Антићеви дани“, члан Градског већа за културу Вања Вученовић, у име града, одао је пошту нашем великом песнику положивши цвеће на његов гроб и на спомен бисту у Дунавском парку. Испред Микине бисте драмска уметница Сања Радишић је рекла да је Антић један од најчитанијих и највољенијих српских песника.
– Није без разлога изабран управо овај датум. На данашњи дан 14. марта 1932. године у Мокрину је рођен овај вољени стваралац, који је иза себе оставио много вредних песама које и даље са лакоћом налазе место у срцима читалаца свих узраста. Приврженост коју осећамо према њему потиче, сигурно, још из детињства. Када смо први пут увидели да постоји један песник који нас разуме када ни ми сами себе не разумемо, и који у песми успева да уобличи све што осећамо. Једном приликом Антић је сличну мисао изразио говорећи: „Моје песме нису песме него писма свакоме од вас. Оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви да се откључају врата иза којих нека поезија већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи“ – рекла је Радишићева.
У знак сећања на Мику Антића две његове песме из збирке „Плави чуперак“ изрецитовале су ученице Основне школе „Марија Трандафил“ из Ветерника Николина Зељко и Сташа Маћешић.