Колонија 2013

Засигурно, поводи које нама наноси живот каткад нас натерају да учинимо нешто што иначе не би радили. У тим ситуацијама настану занимљива или тотално неуспела дела (без обзира о којој врсти уметности је реч) која нас касније присећају на нашу брзоплетост или сналажљивост, истовремено. За нама, тада, често, у разговорима остаје читав низ приколица у којима вучемо свакојака оправдања.

Повода, међу којима су често и уметничке колоније, специфична сорта уметничког деловања, код нас има доста, чак и превише.

Можебити, да је управо због имена колонија Мика Антић различитија од осталих (или би требало да буде) захваљујући, пре свега свеобухватности Антићевих уметничких домета у различитим дисциплинама које је практиковао. Уз његово име, у области поезије, сликарства, документарца, драме и ко зна чега још, могло би стајати да је Мика Антић пионир који је пророковао појам који данас зову интердисциплинарност, не у дословном смислу, разуме се. Вероватно би на ову реч Антић оштро реаговао и укратко ми појаснио да то с њим нема никакве везе.

Како било, Милорад Павић (који је и сам то био) сличне људе називао је двозанаџијама. За Мику Антића, могли бисмо рећи да је био полизанаџија који је својим начином живота давао суштину али и коначан циљ своје вансеријске мисије на земљи. Значио је више од многих умећа за које знамо.

Ипак, ренесансни аспект његове ставаралачке личности није случајно окупио на другој колонији под његовим именом сликаре, песнике, режисере и музичаре. Из својих ракурса посматрања, неки од њих ослоњени управо на лик Мике Антића, остварују уметничка дела која свако у свом медију собом носе препознатљивост.

Други пут, у част имена Мике Антића у склопу Антићевих дана, креативним погледима упрти у петроварадинску тврђаву, уметници су се придружили у чину осветљавања сене нашег великана. Иако, њему није потребна накнадна ревитализација лика и дела, њима, уметницима свакако јесте, јер с његовом личношћу много су снажнији, свестранији и храбрији.

Предложио бих, такође, савременим уметницима да послушају два барда новосадске сцене уметности и живота, док је још време. Перо Зубац и Мића Михајловић, Микини сапутници знају о њему толико тога необичног. Нека вам испричају како је Мика Антић куповао слике од Миће Михајловића и како је сликао аутопортрет.