Три кључне речи – језик, мрежа и град, померене из очекиваних лежишта постају магични простор Чакаревићеве поетике. Срећом, кад омане теза јавља се чисто стање поезије. Понеки стих овде остаје упамћен као провокација и инцидент са прошлошћу.
Овогодишња награда у рукама Марјана Чакаревића
Свечано проглашење и додела награде „Мирослав Антић“ одржано је у Свечаној сали Градске куће пред многобројним званицама уз богат и разнолик уметнички програм. Овогодишњи добитник је Марјан Чакаревић за књигу песама „Језик“ у издању Културног центра Новог Сада. Ову свечану манифестацију музиком и песмом употпунили су Бане Крстић и пријатељи, као и хор „Звончићи“, а посебан штимунг догађају дали су драмски уметници Бошко Петров и Сања Радишић који су казивали Микине песме.
Члан Градског већа за културу Вања Вченовић рекао је да је награду добило квалитетно издање младог песника, као и да му је ово, сигурно, подстицај да настави да ствара на имену и традицији Мирослава Мике Антића.
– Град Нови Сад је потпуно спреман да не само у току „Антићевих дана“ подржава све квалитетне и креативне људе. Данас се ова манифестација завршава, имали смо три дана богатог програма, а неки кажу да је све организовано на највишем нивоу. Следеће године имамо велики јубилеј „Антгићевих дана“, и сматрамо да манифестацију можемо још да побољшамо. За ова три дана успели смо да обухватимо све оно што је битно у вези са Миком Антићем, његовим животом и стваралаштвом. Одбор „Антићевих дана“ усвојио је иницијативу за подизање споменика „Плавом чуперку“ који би требало да буде постављен наредне године – додао је Вученовић.
Председник жирија за доделу награде Дејан Матић, у коме су још били Драшко Ређеп и Љиљана Шоп, објаснио је да попут Антића Чакаревић истражује у распону од конкретног језика свог времена до језика универзалија.
– Три кључне речи – језик, мрежа и град, померене из очекиваних лежишта постају магични простор Чакаревићеве поетике. Срећом, кад омане теза јавља се чисто стање поезије. Понеки стих овде остаје упамћен као провокација и инцидент са прошлошћу – нагласио је Матић.
Додао је да Чакаревић спада у најновију генерацију српске поезије и да се налази међу „фронтменима“ генерације која се последњих година прилично огласила, и на неки начин добила одговарајућу пажну, како у Србији тако и у региону. Марјан је, како је рекао, већ више од деценије присутан у књижевном животу Србије, не само као песник већ и као врло активни учесник многих књижевних дешавања, и као неко ко критички прати савремену поезију и критички се односи према етаблираним песницима и књижевницима, али и према песницима своје генерације.
Овогодишњи лауреат захвалио се жирију на лепим речима и рекао да се књиге не пишу због награда, те да му због тога ни на крај памети није било да би могао да се нађе на месту где је сада.
– Значај сваке награде одређује неколико фактора. Инстанца која је додељује, висина новчаног износа и њени претходни лауреати. Сваки од ових фактора мене може само да испуни задовољством и поносом, као што ме једнаким задовољством и поносом испуњава чињеница да онај чије име награда носи припада том најфинијем витештву духа боемије, а ја себи као награђени онда дозвољавам да се у тој племенитој традицији сматрам макар и штитоношом – додао је Чакаревић.