Отварањем изложбе Ане Лазукић под називом „Ја сакупљам дане, часове и тренутке…“, свечано су почели „Антићеви дани“, манифестација коју у знак сећања на песника Мирослава Антића, већ седми пут приређује Град Нови Сад у организацији Културног центра Новог Сада.
Изложбу фотографија на којима је приказан наш познати песник отворио је некадашњи фотограф листа “Дневник”, Боривој Миросављевић, који је посетиоцима испричао како су се повезали ауторка изложених фотографија и Мика Антић.
– Мика се запослио и радио са нама у истој редакцији. Он је тада почео да ствара. Са фоторепортерима се радо дружио, јер је схватао, да добра фотографија може да буде и за њега добра инспирација. Једном приликом, на мојој изложби, Антић је рекао нешто што и дан данас памтим: “Ко више није дете, већ је мртав”. Он је живот схватао као игру, и играо се. Тако је ова изложба само наставак игре Ане Лазукић, која нам показује и своје вечно постојање” рекао је Миросављевић проглашивши изложбу отвореном.
Ауторка Ана Лазукић, захвалила се присутнима и објаснила да фотографије представљају Антића онаквим какав је био у стварности, као једног скромног али изузетног песника.
Да је Мирослав Антић песник који и данас живи међу младима показали су и ученици школе за дизајн “Богдан Шупут” чији су радови украсили клуб “Трибина младих” новосадског Културног центра. Ову излoжбу, са великим одушевљењем отворио је члан градског већа за образовање, Радомир Дабетић искористивши прилику да ове ученике награди књигом “Антологија Антић” и на тај начин им захвали за труд.
“Желим да истакнем да је ово први пут, откад се организују “Антићеви дани”, да ученици учествују на креативан начин, да И сами стварају уметничка дела. Од почетка манифестације укључени су основци, који имају сусрете и разговоре у школама у част Мирослава Антића. Сада смо, на овај начин подстакли младе да кроз свој таленат прикажу и одају почаст овом великом песнику. Видевши ове фотографије, изузетно ми је драго да овај песник живи међу младима и још више ми је драго да је његова поезија и даље актуелна. Захваљући овим ученицима, чија дела красе овај простор, Мирослав Антић је жив“, рекао је Дабетић, додавши да је пријатно изненађен чињеницом да је Антић један од најпопуларнијих песника на друштвеним мрежама коју користе претежно млади људи.
Након ове изложбе уследила је трибина “Антић на друштвеним мрежама” у којој су учествовали администратор странице на фејсбуку, Душан Бабић и др Јован Љуштановић, професор на Филозофском факултету. У пуном клубу “Трибина младих“, учесници трибине објаснили су велику популарност овог песника, али и његов утицај кроз модерне технологије.
“Када ми се указала прилика да промовишем лик и дело Мирослава Антића о њему нисам знао много, само онолико колико ме је у том тренутку интересовало. Како је време текло и када сам почео да уређујем ову страницу на фејсбуку, схватио сам колико снажан утицај има Антићева поезија на људе око мене. Његове речи просто значе људима, и они воле и цене његова дела. Тако сам једном приликом наивно кренуо у пројекат и организовао књижевно вече посвећено овом песнику. Нисам ни сањао какав ће одазив бити, било је више од 200 људи који цене оно што је овај песник оставио иза себе. На фејсбуку, Антић је најцитиранији песник и један је од најпопуларнијих. Тако сам ја почео да живим за овог песника, тачније сви ми га још увек чинимо живим” рекао је Душан Бабић, администратор странице која је посвећена Мирославу Антићу и коју на овој друштвеној мрежи прати више од 350 хиљада људи.
Да су се Антићеви антологијски стихови лако уклопили и у модерно време, сагласан је и професор Јован Љуштановић. Он је истакао да, судећи по томе у колико примерака се штампају данашње књиге, није необично да су стихови Мике Антића преплавили друштвене мреже.
“Велика популарност овог песника није новина, али се надам да ће она бити трајна. Мирослав Антић води дијалог са својим читаоцима, и то је оно што је карактеристично за његово стваралаштво. Води један дијалог који је активан и који је пријатељски, зато није ни чудно што се уклопио у свету интернета који је пун интерактивности. Он се обраћа и хоће да пружи руку, зато га већина људи и цитира.
